Najnoviji broj Informatora

Pogled u izdanje

Zdravstvo na zahtev

Nedavno sam imala priliku da ispratim zanimljivu debatu koja se bavila pitanjem zašto apotekari treba da budu u srcu zdravstvene zaštite 21. veka. Iako deluje da je sve jasno i da je odgovor potpuno logičan, iznenađuje opšte neznanje o tome koje sve zdravstvene usluge apoteka može da pruži.

Dok pacijenti vode borbu da zakažu termine kod lekara opšte prakse, a klinike „pucaju po šavovima" od pritiska pacijenata, apoteke i dalje ostaju najdostupnije zdravstvene ustanove. U eri Netfliksa i sličnih servisa gde su korisnici navikli da sadržaju pristupe kad god i gde god žele, prateći analogiju, apoteke i apotekarska usluga su trenutno najbliže nečemu što bi nazvali  „zdravstvo na zahtev". Tu su kad su potrebni. Ipak, iako apotekari imaju znanje i veštinu, dostupni su i dobro komuniciraju sa lokalnom sredinom, njihova vrednost je veoma često umanjena i nisu bliski partneri sa svojim kolegama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U suštini kultura saradnje je poprilično loša i zavisi od države do države (u Srbiji svakako nije na zavidnom nivou). Kad se osvrnemo u nazad ostaje utisak da su lekari poprilično neodlučni da izgrade blisku vezu sa apotekarima, iako leče istu populaciju pacijenata. Takav pristup je doveo do slabe, a često i nepostojeće razmene podataka i informacija između domova zdravlja i apoteka. Ranije je za to možda mogao da se nađe izgovor, ali danas kad je tehnologija omogućila laku i brzu razmenu podataka i kada imamo računarstvo u oblaku, razmena informacija između svih nivoa zdravstvene zaštite bi trebala da bude normalna stvar.

Kao dodatak i dobar nastavak priče sa početka, uklapa se i nedavno objavljen izveštaj Međunarodne federacija farmaceuta (FIP) u kom iznose dokaze, najbolje prakse i zakonske mogućnosti kako bi se optimizovala i što bolje iskoristila uloga farmaceuta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u prevenciji, skriningu, trijaži i lečenju pacijenata sa hroničnim nezaraznim bolestima kao što su kardivaskularne bolesti, astma i HOBP, dijabetes i kancer. Izveštaj uključuje rezultate istraživanja organizacija članica FIP-a i skup studija slučaja iz različitih zemalja. Ovaj izveštaj nosi naziv „Borba protiv nezaraznih bolesti u društvu-doprinos apotekara" (Beating noncommunicable diseases in the community – The contribution of pharmacists) i ističe potrebu za većom ulogom farmaceuta u borbi protiv hroničnih nezaraznih bolesti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i skreće pažnju na širok spektar mogućnosti farmaceuta u apotekama koji svakodnevno komuniciraju sa pacijentima. 

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević